KAKO DETE NAUČITI SAMOVREDNOVANJU

KAKO DETE NAUČITI SAMOVREDNOVANJU

Mnogo je polemike i razlčitih stavova u poslednjem naletu psiholoških istraživanja vezanim za pitanje efektivnog roditeljstva. Često se spominje model koji objašnjava četiri različita vida roditeljstva:

  • Autoritarno,
  • Autoritativno,
  • Popustljivo i
  • Zanemarujuće roditeljstvo.

(više…)

MARTA BEK COACHING – O PROMENAMA

MARTA BEK COACHING – O PROMENAMA

Bez obzira da li promene želimo ili ne, neke će se jednostavno desiti, sa ili bez naše saglasnosti. To je jedna od nekoliko neminovnosti života, zar ne? Jedna od mojih najboljih učitelja iz oblasti life coachinga Marta Bek, kaže sledeće:

Iako su promene neizbežne, način na koji se manifestuju i odvijaju su predvidivi.

Šta to zapravo znači?

Ukoliko poznajemo prirodu promena, ako znamo šta ih pokreće i ako osvestimo kako efikasno da prođemo faze promena, životne krize mogu biti savladane sa manje stresa i energije. Takođe, sve se to može odvijati uz poverenje da će se i taj životni izazov razrešiti pozitivno.

Koja su ti tri glavna aspekta promena?

To su cikličnost, predvidivost i pokretač promene.
Hajde da razmotrimo svaki aspekt pojedinačno.

Promene su ciklične

Sve što ima svoj početak ima i svoj kraj. Proces početka, trajanja nečega u našem životu i na kraju završetak je kao smena godišnjih doba. To nam ukazuje na cikličnost promena.

Tok promena je predvidiv

Šta o tome kaže Marta Bek.

Ona je ustanovila četiri glavne faze promena koje u sebi nose još po nekoliko manjih faza i izazova:

1. Prva faza “Umiranje nečega i ponovno rađanje”

Prva faza promena “Umiranje nečega i ponovno rađanje” je obično ispunjena osećajem gubitka, praćena tugom, bolom, strahom od nepoznatog, besom zbog izgubljenog. Vrlo često želimo da što pre pobegnemo odatle i započnemo nešto novo.

PAŽNJA! Ovo je verovatno najveća greška koju možete napraviti u procesu promena, jer je veoma primamljiva. Daje nam prečicu da “zaobiđemo” teška osećanja. Ali kao što verujem da znate “preko preče, ali naokolo bliže”. Neke stvari se ne mogu izbeći, a iako se u tom trenutku izbegnu, zasigurno nas čekaju iza krivine i obično nas koštaju više.

2. Druga faza “Sanjarenje i planiranje”

Bez obzira šta je izazvalo promenu, u određenom trenutku ćete ponovo osetiti nadu, novu životnu energiju. Jednostavno, primetićete da se više smejete. Pojaviće vam se potreba da probate nešto novo. Javiće vam se želja za promenom izgleda, frizure ili stambenog prostora. Znajte, ovo je početak druge faze promena koju zovemo “Sanjarenje i planiranje”.

Slobodno sanjajte i isporobavajte nove stvari. Možda će te upisati svoj prvi čas joge ili pilatesa, a možda će se javiti želja da otvorite prodavnicu antikviteta ili polovnih knjiga.

Važno je znati da je u ovoj fazi preporučljivo da delamo na sitnim inspiracijama, a da o krupnijim još uvek samo sanjamo. Još uvek nije vreme za velike odluke i korake. Koliko god vam vreme dozvoljava ostanite u fazi sanjarenja, ishitrene odluke su obično kuse.

Negde pred kraj druge faze, kada se vaši ciljevi iskristališu, prećićete sa sanjarenja na planiranje. Trebalo bi da znate da je planiranje zahtevno. Predvidete redosled nečega što se još nije desilo zvuči pomalo nemoguće, zar ne? Mada, ovde ćemo se osloniti na naše prethodno iskustvo, detaljno istraživanje vezano za naš cilj i neminovno ćemo tražiti podršku drugih u velikim količinama.

MARTA BEK COACHING - O PROMENAMA

Photo by The Virtual Denise

3. Treća faza “Herojska saga”

Treću fazu zovemo “Herojska saga”, a evo i zašto. U ovoj fazi promena treba da prođete kroz “Herojsku sagu”, a heroj koji bi trebao da igra glavnu ulogu ste vi. Ovo je najteža faza promena, jer zahteva prebacivanje vaših snova, planova i ciljeva u realnost.

Šta je u ovoj fazi važno naglasiti.

Ovo “prebacivanje” zahteva puno rada, suočavanja i učenja iz grešaka. Takođe, iziskuje veliku upornost, mentalnu snagu da se prihvati ono što ne može da se promeni, i hrabrost da se promeni ono što može.

U ovoj fazi je preporučljivo da obratite pažnju na povratnu spregu koju dobijate od drugih ljudi i da procenite njen kvalitet. Kvalitetna povratna sprega može puno da vas nauči.

Faza “Herojska saga” će vas navesti da se suočite sa svojim svesnim i nesvesnim otporima. Sigurna sam da znate da je prevazilaženje unutrašnjih otpora uvek izazovan proces.

Pitate se čemu zapravo služe otpori?

Otpor u nama postoje, jer nas u neku ruku štite i daju osećaj sigurnosti. U ovoj fazi promena, klijenti najčešće traže stručnu pomoć life coacha.

Pozitivna promena je vredna svakog vašeg truda, ali da se ne varamo, nije laka.

4. Četvrta faza “Obećana zemlja”

Četvrta fazu promena Marta Bek je nazvala “Obećana zemlja”. Zvuči divno, zar ne? Kada ste preživeli najizazovnije trenutke u prethodnim fazama, a posebno u “Herojskoj sagi” ostaje vam samo još malo koraka do “Obećane zemlje”.

U ovoj fazi već čvrstim koracima hodate ka svom cilju. Ili ste ga već ostvarili. Stižete u tu obećanu zemlju gde ubirate plodove svog rada i promena koje ste prevazišli, utvrdili i integrisali u svoj život.

Najbitnije što treba da znate o ovoj fazi je da nikad ništa nije statično. Da i ovde moramo da nastavimo sa radom na održavanju onoga što smo za sebe stvorili.

Preporuka je da:

  • smanjite intenzitet svog rada u odnosu na treću fazu,
  • prepoznate (iz iskustva koje sad imate) nepotreban rad,
  • smanjite vreme potrebno da se odrade pojedini zadaci koji su odnosili mnogo više vremena u trećoj fazi,
  • i naposletku da naučite da uživate u plodovima svog rada.

Pokretači ili katalizatori promena

Koja su tri glavna pokretača promena. Šokovi, nove mogućnosti i tranzicije.

1. Šokovi su uglavnom van naše kontrole i dešavaju se iznenada. Na primer, iznenadni odlazak bitne osobe iz vašeg života uglavnom donosi šok. Rezultat promene u vidu šoka je da za vrlo kratko vremene vaš život može da bude uzdrman do temelja.

2. Nove mogućnosti su šanse koje se pojave u vašem životu, a na vama je odluka da li će te ih iskoristiti ili ne. Uz njih kao izazov dolazi donošenje odluka, lakih i težih. Rastrzanost (ambivalencija) je prateći element pri donošenju odluka. Ponuda za novi posao, preseljenje u drugi grad, dobitak stipendije za dalje studiranje su primeri novih mogućnosti.

3. Tranzicije su sporiji procesi nego prethodna dva i obično započinju iznutra. Kad ono ko ste postali, bilo da je u odnosu sa sobom ili drugim ljudima je izgubilo autentičnost, javlja se osećaj neizdržljivosti i ne mirenja sa postojećom stvarnošću. Ovakve promene se dešavaju kad odlučite da napustite brak ili dugogodišnju vezu, kad vam se javi želja za promenom karijere ili kada jednostavno želite da živite zdraviji život.

Šta smo na kraju zaključili.

Vrlo je bitno prihvatiti promene kao životnu realnost i njihovu cikličnu prirodu. To je ono što ja zovem prihvatanje života pod njegovim uslovima.

Saznjanje da postoji neka predvidivost nam može dati osećaj izvesne sigurnosti u trenucima kada je sigurnost u našem životu poprilično uzdrmana.

Složićete se da je navigacija kroz četiri faze promene mnogo lakša kad znamo šta nas očekuje u tom procesu. Prepoznavanje pokretača promena nas dalje vodi ka dubljem razumevanju prirode promene i kako svaka od njih (šok, nova mogućnost ili tranzicija) sa svojim osobenim karateristima utiče na taj proces i njene faze.

Život nije predvidiv, ali naša reakcija na njega može da bude smislena.
Za lakše koračanje kroz faze vaših životnih promena mogu vam biti od pomoći.

Vaša Aleksandra Sokolovski

Autor: Aleksandra Sokolovski
Sertifikovani Martha Beck Life Coach

Psihologija ličnosti: DOBRO JE DA STE PREOSETLJIVI. TAKVI LJUDI MENJAJU SVET

Psihologija ličnosti: DOBRO JE DA STE PREOSETLJIVI. TAKVI LJUDI MENJAJU SVET

“Previše si osetljiv i to ti može nauditi.” Ta izjava stvara osećaj da sigurno postoji nešto po čemu su izrazito drugačiji od drugih, da imaju neku “fatalnu” manu zbog koje su osuđeni na patnju ili na to da s njima “nešto nije u redu”. Istu crtu imao je i Abraham Linkoln, pa i Martin Luter King, Ledi Di… Oni ljudi koji su menjali svet da bi mu dali više ljudskosti.

Iščekivanje rezultata izbora bilo je iscrpljujuće ne samo za one koji su očekivali promenu već i za one koji su uložili mnogo emocija i energije u njihov ishod. I baš kao što nisu svi reagovali isto na konačnost brojki, nisu svi uspeli da izdrže tu tenziju iščekivanja a da se mentalno ne zamore. To kako reagujemo na stimulanse spolja čini nas osetljivim ili manje osetljivim ljudima.

Svi znamo neke ljude koji tragično shvataju sve ili preterano reaguju. “Previše si osetljiv i to ti može nauditi.” Ta izjava stvara osećaj da sigurno postoji nešto po čemu su izrazito drugačiji od dugih, da imaju neku “fatalnu” manu zbog koje su osuđeni na patnju ili na to da s njima “nešto nije u redu”.

Stvar je u tome da je pitanje senzitivnosti, osetljivosti ili ranjivosti ostalo prilično nejasno polje sve dok istraživački psiholog, univerzitetski profesor, psihoterapeut Elejn Aron nije uradila ozbiljne studije i doktorirala na ranjivosti. Njena knjiga Ranjivost, prevazilaženje emocionalne preosetljivosti, Psihopolis institut (prevod Milica Simić), postala je bestseler i pre nego što je objavljena jer se o istraživanju brzo pročulo, a ona sama dobila je ogroman broj prijava onih koji su želeli da znaju “šta nije u redu s njima”. Elejn kaže “ne bojte se”, jer je istu crtu imao i Abraham Linkoln, pa i Martin Luter, Ledi Di… Oni ljudi koji su menjali svet da bi mu dali više ljudskosti. Sve je krenulo od Elejnine preosetljivosti odmalena, koja se prenela na odraslo doba i teškoće da toliko intenzivan unutrašnji svet nosi sa sobom.

Kako istraživanja nije bilo kad je počela da se bavi ovom temom, tragala je u teorijama psihijatra Karla Gustava Junga, i samog kao osetljive osobe, koji ju je nazivao tendencijom osobe da se okrene ka unutra. Ali većina radova je bila o introvertnosti i o tome da su takve osobe nedruštvene, pa je počela da se pita da li se senzitivnost i introvertnost pogrešno poistovećuju. Ispostavilo se da je u pitanju osetljiv nervni sistem, što je, u suštini, neutralna crta. I, zapazite, nasledna. Da, senzitivnost se nasleđuje, i ako je neko u porodici ima, verovatnoća je da ćete je imati i vi.

Istraživanje Sivena Soumija o malom broju rezus majmuna koji su rođeni sa ovom crtom i koji su prvobitno nazvani napetim zato što su pretrpeli veći uticaj odrastanja u stresnim uslovima, pomogao je da se shvati ta stvar sa nasleđivanjem. Njihov nivo serotonina bio je nizak, kao i kod ljudi, ali ispostavilo se da je postojala jedna genetska varijacija, koja je kao rezultat imala uopšteno niže nivoe serotonina, koji su dodatno bili smanjeni pod uticajem stresa. Kod senzitivnih ljudi postoji ista ta varijacija. Izgleda da je ona tu jer im pomaže da bolje zapaze sve suptilnosti kao što je: koja je to hrana bezbedna, a koja opasna, što im omogućava da prežive na nekom novom mestu.

Istraživanje Sesilije Liht u Danskoj potvrdilo je da i vrlo osetljive osobe poseduju tu istu genetsku varijaciju. Sigurno postoji neki razlog što toliko mnogo ljudi ima taj “nedostatak”, a neke procene kažu da ga ima oko 15 do 20 procenata populacije nekog društva, jer nova istraživanja pokazuju da im to pomaže da bolje donose odluke, i sveukupno bolje mentalno funkcionišu, a uz to i stiču još izrazitije pozitivno mentalno zdravlje, zasnovano na pozitivnim životnim iskustvima. Možda je najbolja osveta za sve izrazito osetljive osobe, umorne od toga da ih smatraju slabićima ili bolesnima, upravo ta Suomijeva studija koja je otkrila da je kod rezus majmuna sa ovom crtom, pod uslovom da su ih odgajale sposobne majke, postojala veća verovatnoća da će se ispoljiti “prerana razvojna zrelost”, otpornost na stres i da će postati vođe svojih socijalnih grupa.

Ranjivost može da se objasni, kako kaže Elejn Aron, kroz karakteristike koje se svode na jednu reč “does”: D (depth) označava dubinu procesuiranja, i osetljiviji ljudi mnogo više posmatraju i procesuiraju, svesno ili ne, i taj proces kod njih traje; O (overstimulated) označava da oni mnogo lakše postaju previše stimulisani jer obraćaju više pažnje na sve — i duže procesuiraju — i sasvim sigurno se brže umaraju; E (emphasis) označava stavljanje naglaska na emocionalne reakcije i na snažan osećaj empatije, što, između ostalog, pomaže da primećuju i uče; S (sensitive) označava senzitivnost, osetljivost ili ranjivost na sve suptilnosti oko nas.

Šta je ono što čini drugačijima senzitivne osobe?

Često su izrazito ranjive osobe naučene da budu inhibirane, stidljive, plašljive ili introvertne, ali zapravo 30 odsto veoma osetljivih osoba je ekstrovertno, a mnoge introvertne osobe nisu izrazito osetljive. Neke izrazito osetljive osobe su prihvatile ove odrednice jer nisu imale nikakvo drugo objašnjenje za svoje oklevanje. U stvari, pošto osećaju da su drugačiji od drugih i čini im se da imaju neki nedostatak, neki smatraju da je odrednica “stidljiv ili neko ko se plaši šta o njemu drugi misle” samoispunjujuća. Ima i onih koji su znali da su drugačiji, ali su to skrivali i prilagodili se ponašajući se poput većine ljudi koji nisu senzitivni.

Suština je da osetljive osobe dublje procesuiraju informacije, više i duže, povezujući i poredeći ono što zapažaju sa svojim prošlim iskustvima. Zato vrlo osetljive osobe imaju izuzetno dobru intuiciju. Naučnica Jađa Jagijelovič je u svom istraživanju pokazala da takve osobe više koriste delove mozga povezane sa “dubljim” procesuiranjem informacija, i to pogotovo u obavljanju zadataka koji uključuju zapažanje suptilnosti. Često su optuživani da su “preemotivni”, zbog uobičajenog pogrešnog shvatanja da nas emocije navode da razmišljamo nelogično, ali psiholog Roj Baumajster pokazuje da se emocije nalaze u samom središtu mudrosti. One nam služe da zapamtimo ono što se desilo i da iz toga učimo. Neke druge studije su pokazale da ljudi ako nemaju neki emocionalni razlog da nešto nauče, to ne nauče dobro ili uopšte ne nauče.

Razumevanje toga zašto smo evoluirali na ovaj način mnogo više govori o nama samima. Moglo bi da se pomisli da je biti senzitivan preimućstvo, ali ipak nije tako. Senzitivnost koristi nekoj osobi isključivo kada se nalazi u manjini. Kada bi je svi imali, to je kao kada bi svi znali za neku prečicu i išli njom, tako da ukoliko ima toliko njih koji koriste tu informaciju, ona prestaje da ikome služi. Ukratko, “senzitivnost ili reaktivnost”, znači više pažnje na pojedinosti nego što to drugi ljudi čine, a onda korišćenje tog znanja da bi se obezbedilo bolje predviđanje budućnosti. Nekada se, međutim, povećana pažnja i napor ne isplate. Biti senzitivan ima svoju cenu. Može da bude samo traćenje energije, kada ono što se dešava nema nikakve veze sa vašim iskustvima iz prošlosti. Nekada zbog veoma lošeg iskustva osetljiva osoba može da previše generalizuje ili da izbegava određene situacije, ili da se oseća anksiozno samo zato što je nešto podseća na prošlu situaciju. Najveća cena jeste da njihov nervni sistem bude previše opterećen, stimulisan i uzbuđen. Svi na kraju postanemo opterećeni, samo osetljivi ljudi do te tačke stižu nešto brže od ostalih. Srećom, kada se malo umire i odmore, lepo se oporave.

Ranjivi ljudi često ostavljaju pogrešan utisak na poslu. Takve osobe su, kako su pokazala istraživanja Elejn Aron i ostalih navedenih naučnika, veoma savesne, lojalne, vode računa o kvalitetu rada, dobre su u detaljima, intuitivne su, vizionari, često prilično nadarene; razmišljaju o potrebama klijenata i imaju dobar uticaj na atmosferu na radnom mestu. Oni su idealni službenici. Ipak, kod njih postoji veća reakcija na stimulaciju, što znači da oni rade bolje kad imaju mir i tišinu, kada ih niko ne procenjuje ili posmatra. Manja druželjubivost nije posledica karaktera, već potrebe da procesuiraju svoje iskustvo i to može da ih učini manje primetnim, ali ne i manje bitnim. Oni ne vole agresivnu samopromociju i nadaju se da će biti zapaženi zbog svog vrednog rada. Njima će prvima zasmetati neka nezdrava situacija na radnom mestu, a onda će je osetiti i drugi, i zato je njihova osetljivost ono što može da pomogne ostalima da izbegnu probleme. Iako je mudro prihvatiti ono što ne možemo da promenimo u sebi, autorka kaže da nikada nismo previše stari da bismo obeshrabrenost zamenili samopouzdanjem i nadom.

Izvor: Nedeljnik

KADA ON/ONA I NIJE BAŠ ZAINTERESOVAN/A ZA VAS

KADA ON/ONA I NIJE BAŠ ZAINTERESOVAN/A ZA VAS

Mnogi su se barem jednom u životu zatekli u situaciji da neizmerno žele nekoga ko nije zainteresovan za ozbiljnu vezu, ili jednostavno nije zainteresovan za vezu sa njima.

Sa druge strane, neki stvarno fin/a momak ili devojka jesu zainteresovani sa nas, i bez šale, iskreno žele odnos. Šta je toliko privlačno u nekome koga ne možemo da imamo? Zašto “jurimo”one koji ne pokazuju dovoljno interesovanja za nas? Postavlja se pitanje, kakva je to matematika prisutna u našim glavama da toliko investiramo u nekoga ko nam je od samog početka dao do znanja da ne želi ništa ozbiljno?

Želja za nekim koga ne možemo imati može biti u vezi sa percipiranom vrednošću te osobe. Ako nas druga osoba ne želi mi joj automatski, nesvesno pripisujemo veću vrednost.

Objašnjenje ovog fenomena može biti u tome da smo evolutivno bili u prednosti ukoliko nam partner poseduje kvalitete alfa mužjaka/ženke. Ono što i dalje ostaje nejasno je zašto posle izvesnog vremena, kada postane evidentno da smo odbijeni ili da nećemo dobiti od odnosa ono čemu se nadamo, neki i dalje ne posustaju u svojim nastojanjima. Štaviše, ovakav obrazac ponašanja može da postane dominantna dinamika u ljubavnim odnosima.

Jedan od najčešćih razloga za ispoljavanje napomenute dinamike leži u neizgrađenom realnom vrednovanju sebe i drugih. Svi mi imamo potrebu da se osećamo vrednim osobama, kao i da kao vredne doživljavamo nama važne osobe. Deo ličnosti koji se bavi održavanjem dobre slike o sebi naziva se narcistički sektor ličnosti. To ne znači da osoba pati od patološkog narcizma, već da svako od nas ima deo ličnosti koji je zadužen za očuvanje i održavanje slike o sebi. Problem nastaje kada se u toj slici pojavi neravnoteža.

Većina nas je u toku odrastanja doživela neku narcističku povredu, nešto što je moglo negativno uticati na našu sliku o sebi i doživljaj lične vrednosti. Što su veće povrede u narcističkom sektoru ličnosti, osoba ima veću potrebu da se odbrani, i tu sliku popravi. Razvija se ono što obično nazivamo “kompleks niže vrednosti”, a ljudi se od osećaja niže vrednosti često brane tako što pokušavaju da izgrade umišljenu, nerealnu sliku o sopstvenoj veličini,“kompleks više vrednosti”. Na našu sliku o sebi utiče i to koliko vrednima doživljavamo nama bliske osobe, prvenstveno roditelje. Ako je ta slika nama važnih osoba povređena (ako se stidimo roditelja, razočaramo u njih, ako ih okolina odbacuje…) i to može stvoriti neravnotežu u našoj slici o sebi, i dovesti do potrebe da se branimo od takve povrede.

Povrede koje su nam naneli primarni negovatelji, imaju tendenciju da se kasnije u životu ponavljaju kroz druge bitne odnose, naročito partnerske odnose. Nesvesno nas privlače baš oni koji bi mogli da nas povrede na sličan način na koji su nas povredili roditelji, i nesvesno gajimo nadu da ćemo ovaj put ispraviti stvari sa partnerom koji je sličan „tip“ kao povređujući roditelj, da ćemo ovaj put ovladati takvim odnosom. Naše nesvesno nema drugog načina da nam da do znanja da je rana još uvek tu, a isceljenje potrebno.

Ponavljanje sličnih povređujućih scenarija iz detinjstva otvara mogućnost da osvestimo ustaljene, samoporažavajuće obrazce ponašanja. Kada se posvetimo isceljenju ”starih” rana, oslobađamo se nesvesne potrebe da u potencijalnim partnerima tražimo primarne objekte ljubavi, koji su nam orginalne povrede i naneli.

Radi boljeg razumevanja povreda nastalih u narcističkom sektoru ličnosti, osvrnuću se na neke mehanizame odbrana koji se najčešće koriste u svrhe zaštite slike o sebi, a manifestuju se kroz partnerske odnose:

1. Idealizacija partnera

Kada kažemo da je neko perfektan za nas, a zanemarimo činjenicu da svi imaju i dobre i loše strane, upecali smo se na fantaziju o idealnom partneru.

Kako idealizacija partnera utiče na sliku o sebi? Ako idealizujemo partnera, onda to što smo mi sa njim podiže našu vrednost. Javlja se nesvesna željada se stopimo sa njim/njom da bismo se osećali posebnima i celovitima. Celovitima zato što procenjujemo da idealizovani partner ima baš to nešto što nama nedostaje. To “nešto” što nam nedostaje traži se u drugima, a manifestuje se jakom privlačnošću ka onima koji su kompetentni u oblastima života gde nama obično “ne ide”.

2. “Tražim nekoga da mi postavi granice”

Kao posledica nedostatka zdravih granica, cilj u partnerskim odnosima može biti da se probiju granice kroz besomučne pokušaje da se željeni partner osvoji. Nesvesna potreba je, u stvari, da nam neko postavi granice usled našeg intruzivnog ponašanja. Ovakvi ljudi jednostavno teraju partnere da ih zaustave. Shodno toj potrebi nesvesno biraju partnerekoji nisu dovoljno zainteresovani za njih, pošto je u takvim okolnostima realno da će druga osoba, u nekom trenutku, postaviti granicu i reći “ne”.

Svakome od nas je potrebna pozitivna reakcija na naše ponašanje. Ono što nam je isto tako potrebno je i da nam se partner suprotstavi, ispravi nas, kaže nam šta je u redu, a šta nije. Dobronamerna korektivna reakcija ukazuje da je partneru stalo do nas. Ako je nekom stalo do nas, stvara se utisak da vredimo.

3. Potreba za uticajem

Kod odraslih osoba koje nisu doživele adekvatno zadovoljenje potrebe za uticajem, pokušaj da se na nekog utiče na silu može biti deo psihodinamike “jurenja”potencijalnih partnera. Nesvesni motiv je da se ispravi doživljaj sebe kao beznačajne osobe koja ne može da utiče na važne ljude u svom životu, da se ispravi povreda iz detinjstva tako što će se postići uticaj baš na ljude koji se opiru, koji nisu zainteresovani.

Ovim mehanizmom osoba pokušava da izgradi pozitivnu sliku o sebi, koja kaže: ja sam uticajna osoba, samim tim i vredim. Dovoljno uporni, mogu u odredjenom trenutku i slomiti volju drugoga. Naravno, kada druga strana nije dovoljno zainteresovana, takve pobede su kratkog veka.

Svi napomenuti obrasci ponašanja su duboko nesvesni. Ljudi su tada skloni da poveruju da im je sudbinski predodređeno da nemaju sreće u ljubavi. Drugi žive u fantaziji ili realnosti večite drame u partnerskim odnosima. Neki posle izvesnog vremena ipak shvate da im se obrazac ponavlja, pa sledi razočaranje u sebe i svoje sposobnosti kada je u pitanju biranje partnera. Propratan je osećaj niže vrednosti, a ponekad i generalno povlačenje iz partnerskih odnosa.

Najbitnije je otkriti šta pojedinca “uvlači” u nerecipročne odnose, jer svaka promena počinje od uvida. Ukoliko se prepoznate u nekim od navedenih primera, i odlučite da je problem vredno rešavati, a jeste, preporuka je da potražite profesionalnu pomoć.

Autor teksta je Aleksandra Sokolovski, Life Coach OLI integrativnog psihodinamskog metoda
Izvor: DANAS