Psihologija ličnosti: DOBRO JE DA STE PREOSETLJIVI. TAKVI LJUDI MENJAJU SVET

Psihologija ličnosti: DOBRO JE DA STE PREOSETLJIVI. TAKVI LJUDI MENJAJU SVET

“Previše si osetljiv i to ti može nauditi.” Ta izjava stvara osećaj da sigurno postoji nešto po čemu su izrazito drugačiji od drugih, da imaju neku “fatalnu” manu zbog koje su osuđeni na patnju ili na to da s njima “nešto nije u redu”. Istu crtu imao je i Abraham Linkoln, pa i Martin Luter King, Ledi Di… Oni ljudi koji su menjali svet da bi mu dali više ljudskosti.

Iščekivanje rezultata izbora bilo je iscrpljujuće ne samo za one koji su očekivali promenu već i za one koji su uložili mnogo emocija i energije u njihov ishod. I baš kao što nisu svi reagovali isto na konačnost brojki, nisu svi uspeli da izdrže tu tenziju iščekivanja a da se mentalno ne zamore. To kako reagujemo na stimulanse spolja čini nas osetljivim ili manje osetljivim ljudima.

Svi znamo neke ljude koji tragično shvataju sve ili preterano reaguju. “Previše si osetljiv i to ti može nauditi.” Ta izjava stvara osećaj da sigurno postoji nešto po čemu su izrazito drugačiji od dugih, da imaju neku “fatalnu” manu zbog koje su osuđeni na patnju ili na to da s njima “nešto nije u redu”.

Stvar je u tome da je pitanje senzitivnosti, osetljivosti ili ranjivosti ostalo prilično nejasno polje sve dok istraživački psiholog, univerzitetski profesor, psihoterapeut Elejn Aron nije uradila ozbiljne studije i doktorirala na ranjivosti. Njena knjiga Ranjivost, prevazilaženje emocionalne preosetljivosti, Psihopolis institut (prevod Milica Simić), postala je bestseler i pre nego što je objavljena jer se o istraživanju brzo pročulo, a ona sama dobila je ogroman broj prijava onih koji su želeli da znaju “šta nije u redu s njima”. Elejn kaže “ne bojte se”, jer je istu crtu imao i Abraham Linkoln, pa i Martin Luter, Ledi Di… Oni ljudi koji su menjali svet da bi mu dali više ljudskosti. Sve je krenulo od Elejnine preosetljivosti odmalena, koja se prenela na odraslo doba i teškoće da toliko intenzivan unutrašnji svet nosi sa sobom.

Kako istraživanja nije bilo kad je počela da se bavi ovom temom, tragala je u teorijama psihijatra Karla Gustava Junga, i samog kao osetljive osobe, koji ju je nazivao tendencijom osobe da se okrene ka unutra. Ali većina radova je bila o introvertnosti i o tome da su takve osobe nedruštvene, pa je počela da se pita da li se senzitivnost i introvertnost pogrešno poistovećuju. Ispostavilo se da je u pitanju osetljiv nervni sistem, što je, u suštini, neutralna crta. I, zapazite, nasledna. Da, senzitivnost se nasleđuje, i ako je neko u porodici ima, verovatnoća je da ćete je imati i vi.

Istraživanje Sivena Soumija o malom broju rezus majmuna koji su rođeni sa ovom crtom i koji su prvobitno nazvani napetim zato što su pretrpeli veći uticaj odrastanja u stresnim uslovima, pomogao je da se shvati ta stvar sa nasleđivanjem. Njihov nivo serotonina bio je nizak, kao i kod ljudi, ali ispostavilo se da je postojala jedna genetska varijacija, koja je kao rezultat imala uopšteno niže nivoe serotonina, koji su dodatno bili smanjeni pod uticajem stresa. Kod senzitivnih ljudi postoji ista ta varijacija. Izgleda da je ona tu jer im pomaže da bolje zapaze sve suptilnosti kao što je: koja je to hrana bezbedna, a koja opasna, što im omogućava da prežive na nekom novom mestu.

Istraživanje Sesilije Liht u Danskoj potvrdilo je da i vrlo osetljive osobe poseduju tu istu genetsku varijaciju. Sigurno postoji neki razlog što toliko mnogo ljudi ima taj “nedostatak”, a neke procene kažu da ga ima oko 15 do 20 procenata populacije nekog društva, jer nova istraživanja pokazuju da im to pomaže da bolje donose odluke, i sveukupno bolje mentalno funkcionišu, a uz to i stiču još izrazitije pozitivno mentalno zdravlje, zasnovano na pozitivnim životnim iskustvima. Možda je najbolja osveta za sve izrazito osetljive osobe, umorne od toga da ih smatraju slabićima ili bolesnima, upravo ta Suomijeva studija koja je otkrila da je kod rezus majmuna sa ovom crtom, pod uslovom da su ih odgajale sposobne majke, postojala veća verovatnoća da će se ispoljiti “prerana razvojna zrelost”, otpornost na stres i da će postati vođe svojih socijalnih grupa.

Ranjivost može da se objasni, kako kaže Elejn Aron, kroz karakteristike koje se svode na jednu reč “does”: D (depth) označava dubinu procesuiranja, i osetljiviji ljudi mnogo više posmatraju i procesuiraju, svesno ili ne, i taj proces kod njih traje; O (overstimulated) označava da oni mnogo lakše postaju previše stimulisani jer obraćaju više pažnje na sve — i duže procesuiraju — i sasvim sigurno se brže umaraju; E (emphasis) označava stavljanje naglaska na emocionalne reakcije i na snažan osećaj empatije, što, između ostalog, pomaže da primećuju i uče; S (sensitive) označava senzitivnost, osetljivost ili ranjivost na sve suptilnosti oko nas.

Šta je ono što čini drugačijima senzitivne osobe?

Često su izrazito ranjive osobe naučene da budu inhibirane, stidljive, plašljive ili introvertne, ali zapravo 30 odsto veoma osetljivih osoba je ekstrovertno, a mnoge introvertne osobe nisu izrazito osetljive. Neke izrazito osetljive osobe su prihvatile ove odrednice jer nisu imale nikakvo drugo objašnjenje za svoje oklevanje. U stvari, pošto osećaju da su drugačiji od drugih i čini im se da imaju neki nedostatak, neki smatraju da je odrednica “stidljiv ili neko ko se plaši šta o njemu drugi misle” samoispunjujuća. Ima i onih koji su znali da su drugačiji, ali su to skrivali i prilagodili se ponašajući se poput većine ljudi koji nisu senzitivni.

Suština je da osetljive osobe dublje procesuiraju informacije, više i duže, povezujući i poredeći ono što zapažaju sa svojim prošlim iskustvima. Zato vrlo osetljive osobe imaju izuzetno dobru intuiciju. Naučnica Jađa Jagijelovič je u svom istraživanju pokazala da takve osobe više koriste delove mozga povezane sa “dubljim” procesuiranjem informacija, i to pogotovo u obavljanju zadataka koji uključuju zapažanje suptilnosti. Često su optuživani da su “preemotivni”, zbog uobičajenog pogrešnog shvatanja da nas emocije navode da razmišljamo nelogično, ali psiholog Roj Baumajster pokazuje da se emocije nalaze u samom središtu mudrosti. One nam služe da zapamtimo ono što se desilo i da iz toga učimo. Neke druge studije su pokazale da ljudi ako nemaju neki emocionalni razlog da nešto nauče, to ne nauče dobro ili uopšte ne nauče.

Razumevanje toga zašto smo evoluirali na ovaj način mnogo više govori o nama samima. Moglo bi da se pomisli da je biti senzitivan preimućstvo, ali ipak nije tako. Senzitivnost koristi nekoj osobi isključivo kada se nalazi u manjini. Kada bi je svi imali, to je kao kada bi svi znali za neku prečicu i išli njom, tako da ukoliko ima toliko njih koji koriste tu informaciju, ona prestaje da ikome služi. Ukratko, “senzitivnost ili reaktivnost”, znači više pažnje na pojedinosti nego što to drugi ljudi čine, a onda korišćenje tog znanja da bi se obezbedilo bolje predviđanje budućnosti. Nekada se, međutim, povećana pažnja i napor ne isplate. Biti senzitivan ima svoju cenu. Može da bude samo traćenje energije, kada ono što se dešava nema nikakve veze sa vašim iskustvima iz prošlosti. Nekada zbog veoma lošeg iskustva osetljiva osoba može da previše generalizuje ili da izbegava određene situacije, ili da se oseća anksiozno samo zato što je nešto podseća na prošlu situaciju. Najveća cena jeste da njihov nervni sistem bude previše opterećen, stimulisan i uzbuđen. Svi na kraju postanemo opterećeni, samo osetljivi ljudi do te tačke stižu nešto brže od ostalih. Srećom, kada se malo umire i odmore, lepo se oporave.

Ranjivi ljudi često ostavljaju pogrešan utisak na poslu. Takve osobe su, kako su pokazala istraživanja Elejn Aron i ostalih navedenih naučnika, veoma savesne, lojalne, vode računa o kvalitetu rada, dobre su u detaljima, intuitivne su, vizionari, često prilično nadarene; razmišljaju o potrebama klijenata i imaju dobar uticaj na atmosferu na radnom mestu. Oni su idealni službenici. Ipak, kod njih postoji veća reakcija na stimulaciju, što znači da oni rade bolje kad imaju mir i tišinu, kada ih niko ne procenjuje ili posmatra. Manja druželjubivost nije posledica karaktera, već potrebe da procesuiraju svoje iskustvo i to može da ih učini manje primetnim, ali ne i manje bitnim. Oni ne vole agresivnu samopromociju i nadaju se da će biti zapaženi zbog svog vrednog rada. Njima će prvima zasmetati neka nezdrava situacija na radnom mestu, a onda će je osetiti i drugi, i zato je njihova osetljivost ono što može da pomogne ostalima da izbegnu probleme. Iako je mudro prihvatiti ono što ne možemo da promenimo u sebi, autorka kaže da nikada nismo previše stari da bismo obeshrabrenost zamenili samopouzdanjem i nadom.

Izvor: Nedeljnik

KAKO IZDRŽATI DANAS AKO SMO VISOKO OSETLJIVI?

KAKO IZDRŽATI DANAS AKO SMO VISOKO OSETLJIVI?

Živimo u potrošačkom društvu u kome se insistira na snazi u svakom smislu i gde se visoka osetljivost često tretira kao osobina koju treba lečiti. Nikada, ali nikada ne zaboravite da su visoko osetljivi ljudi različiti samo po svom senzitivnom procesuiranju suptilnih stimulansa.

I da to nije bolest.

Dakle, visoko osetljivi mogu bolovati od najrazličitijih bolesti, kao i svi ostali, ali ne od visoke osetljivosti.

Kako izdržati onda danas? Pitanje koje me je sačekalo na FB stranici.

Pokušaću da sumiram sve što sam do sada naučila i primenila, a što može da bude odgovor na ovo pitanje. Uglavnom se sve svodi na otpuštanje pogrešnih uverenja i promenu navika.

  1. PRIHVATANJE – prvo i osnovno – prihvatiti da smo rođeni sa osetljivijim nervnim sistemom od prosečnog, da je to neutralna i nadasve normala osobina. I zato, nema upoređivanja sa drugima (jer su verovatno prosečno senzitivni, dakle nismo u istoj sportskoj disciplini) i nema želje da se promenimo da bismo bili kao većina (u manjini smo i tačka). Umesto toga, samo treba da počnemo da gledamo na sebe kao na nekoga kome treba malo više nege.
  2. VRAĆANJE SEBI – boravak u prirodi, svakog dana bez obzira na vremenske prilike, bar 15 minuta. Može park. Igranje/negovanje unutrašnjeg deteta – hobi ili nešto što ste voleli da radite kao deca.
  3. ZAŠTITA – od pojava/stvari koje vas izrazito uznemiravaju – izbegavajte sve što vam ne prija svaki puta kada možete. Veoma je važno da uvežbate pravljenje štita od drugih ljudi (zamislite da ste u velikom balonu ispunjeom belom svetlošću i da vas on štiti od tuđih emocija, energija i svega ostalog).
  4. NEOPHODNA PODRŠKA – potrebni su vam ljudi koji vas razumeju i prihvataju. Možete ih naći u svom okruženju, potražiti grupe podrške za visoko osetljive osobe, razgovarati sa psihoteraputom (samo ako prihvata i upućen je u postojanje osobine visoke osetljivosti), probati sa nekim vidom alternativne medicine. Šta god da izaberete, ne može da škodi, a pomoći će vam sigurno u manjoj ili većoj meri (zavisi od nebrojeno faktora).
  5. ISHRANA – tri velika zdrava obroka plus dve užine. Nema preskakanja obroka. Bar 2 litra obične vode dnevno. Čaj od kamilice (umiruje) i mnogo svežeg povrća i prirodnih sokova.
  6. SAN – Redovan, bar osam sati.
  7. TIME OUT – uzimajte 5 do 10 minuta pauze na svakih sat vremena. Ako ste na poslu možete ići u toalet, to niko ne kontroliše.
  8. RELAKSACIJA – na kraju dana ili tokom dana ako ste uznemireni – (samo)masaža, disanje stomakom, meditacija, češljanje, umirujuća muzika, topla kupka…
  9. REKREACIJA – redovna i najbolje u prirodi – blage vežbe istezanja, nežna joga, brzi hod, ples, plivanje…
  10. ORGANIZACIJA – sredite životni prostor, teže funkcionišete u neredu, napravite spisak obaveza koji je realan za vas, razmislite šta možda radite zbog drugih ili umesto drugih, a da ne morate.

Žeim vam mnogo strpljenja i uspeha.

Autor: Vesna Mirilo

Izvor: visokosenzitivneosobe.wordpress.com

DA LI STE VISOKO SENZITIVNI?

DA LI STE VISOKO SENZITIVNI?

Spremni za jedno testiranje?

Test je osmislila Anne Heintze, vodeći stručnjak za hipersenzitivnost i darovitost u Nemačkoj. Odgovarajte potvrdno ili odrično, a ako za pojedine odgovore niste sigurni, pitajte neku blisku osobu.

Krećemo!!!

1. Nerado se nalazim na mestima gde je velika gužva.
2. Osetljiv/a sam na jako svetlo.
3. Ako mi je odeća neudobna, osećam se neprijatno.
4. Snažno reagujem na kafu.
5. Imam veoma izraženo čulo ukusa ili mirisa.
6. Neku hranu ne volim zbog njene teksture.
7. Osećam da me lekari ne razumeju dovoljno.
8. Nelagodno mi je i stalno pravim neke pokrete
(jedna drugarica iz gimnazije: “pušim jer ne znam šta ću sa rukama”, prim. ja :)).
9. Zabrinjavaju me nove, nepoznate situacije.
10. Kada sam u grupi ljudi, to mi često oduzima mnogo energije.
11. Osećam kada se nešto što neka osoba govori ne poklapa sa njenim osećanjima.
12. Osećanja drugih mogu da se preslikaju na mene.
13. Raspoloženje mi u velikoj meri varira.
14. Često volim da budem sam/a.
15. Imam nizak prag tolernacije na bol.
16. Imam razvijenu maštu.
17. Moja porodica i prijatelji me često ne razumeju.
18. Nepravda me mnogo potresa.
19. Veoma sam savestan/savesna i/ili studiozan/studiozna.
20. Vema sam kreativan/a.
21. Imam poseban osećaj za prirodu, umetnost i muziku.
22. Teško se nosim sa lažima.
23. Dobronameran/dobronamerna sam.
24. Imam visoko razvijen osećaj odgovornosti.
25. U nekim situacijama se osećam bespomoćno.
26. Imam izraženo pamćenje, naročito situacija i osećanja.
27. Ponekad pomisim da sam nadaren/nadarena.
28. Ponekad pomislim da patim od poremećaja pažnje.
29. Često mi mnogo misli prolazi kroz glavu.
30. Multitasking mi teško pada.

Ako ste na što veći broj pitanja odgovorili sa “da”, veća je verovatnoća da ste hipersenzitivni. Međutim, nekim ljudima se dešava da samo u određenim (ranjivim situacijama ili periodima) pokažu izraženiju hipersenzitivnost.

Izvor: Open Minde Akademie sa sajta visokosenzitivneosobe.wordpress.com