Mnogo je polemike i razlčitih stavova u poslednjem naletu psiholoških istraživanja vezanim za pitanje efektivnog roditeljstva. Često se spominje model koji objašnjava četiri različita vida roditeljstva:

  • Autoritarno,
  • Autoritativno,
  • Popustljivo i
  • Zanemarujuće roditeljstvo.

Šta je prava mera između ljubavi i discipline

Model je jednostavan i objašnjava kako je autoritativno roditeljstvo najoptimalnije. Kod ovog tipa roditeljstva zna se prava mera između ljubavi i discipline. Moj pokušaj će biti da uđemo u tematiku optimalne mere između ljubavi i discipline i razjasnim roditeljima kako uspostaviti taj ne tako laki balans.

Pokušaću da odgovorim na pitanja:

  • Gde počinje i završava se ljubav, a kad nastupa i primenjuje se disciplina?
  • Da li su ovo dva uzajamno isključiva procesa, ili se prepliću (da li možete uspostavljati disciplinu, i istovremeno biti biti pun ljubavi prema svom detetu)?
  • Da li su ljubav i disciplina sami po sebi dovoljni za dobro roditeljstvo?

Dr Jeffrey Bernstein, psiholog sa više od 25 godina iskustva u radu sa decom, adolescentima i porodicama trvrdi da je deci pored tri reči “Ja te volim” potrebno da nauče i tri reči “Znaj svoju vrednost”.

Šta to znači za nas roditelje.

Naš roditeljski zadatak je da ih naučimo šta to stvarno znači “Znati svoju vrednost”. Dr Jeffrey Bernstein kaže da je najbolja disciplina koju možemo da ponudimo našoj deci zapravo naša sopstvena samodisciplina (kontrola svojih emocija i reakcija).

Kako razumeti svoje dete

Kada smo u stanju da sa hladnom glavom i sa razumevanjem zašto nas je nešto iznerviralo kod deteta pristupimo i adekvatno komuniciramo i u najizazovnijim situacijama, onda ga možemo i razumeti.

Kada smo ga razumeli onda možemo biti senzitivni za njegove potrebe.

Kada stvarno prepoznamo potrebe deteta onda ih možemo i vrednovati.

Kada vrednujemo decu, bez obzira na ponašanje koje možda nije poželjno, odvajamo dve vrlo bitne stvari:

  • dete kao ličnost i
  • njegovo ponašanje.

Zvuči vrlo jednostavno, ali verujem da znate da u praksi “ne ide sve glatko”. Mada, hajde da još malo razjasnimo sve pomenuto.

Ako poštujete dete kao ličnost, a ukazijete mu na njegovo ponašanje i posledice tog ponašanja, dete zna da ste uvek uz njega. Znaće da primi pohvalu, a isto tako će znati da primi pozitivnu kritiku (feedback).

Deca koja nauče da realno vrednuju sebe imaju odskočnu dasku za građenje samopouzdanja.

Pošto deca uče pravila ponašanja i vrednosti iz svoje bliske okoline, mi kao roditelji predstavljamo jedan od najvažnijih modela od kojih će naša deca učiti.

Većina roditelja koji aktivno žele da učestvuju u zdravom razvoju svog deteta već zna da je bitno pohvaliti dete kad pokaže uspeh. Ono što je roditeljima teže za navigaciju je kako se poneti prema detetu koje ponekad nije uspešno u svojim poduhvatima.

KAKO DETE NAUČITI SAMOVREDNOVANJU

Photo by Pan Xiaozhen

Kako pomoći detetu da prepozna sebe kao “vrednog” i onda kad mu ne ide najbolje

Zašto je ovo bitno?

Kao što je bitno pohvaliti svoje dete kad to zaslužuje, i kao što je veoma bitno znati meru u pohvalama, (deca koja su previše i prečesto hvaljena nemaju realnu sliku o svojim mogućnostima), isto tako je bitno dati detetu pozitivnu kritiku ili kako se to popularno kaže “feedback “ u situacijama kad im nešto ne ide ili kada greše.

Verujte, ponekad je samo potrebno ponuditi utešnu reč ili podstrek “Biće bolje sledeći put“. Poruka koju dete prima od roditelja koji ga prihvataju i kad nije najbolja verzija sebe je jedna od najbitinijih koje možemo da mu ponudimo, a poruka glasi:
“Ti vrediš, čak i kad ono što radiš nije najbolje. Ti nisi tvoje ponašanje i uspeh ili neuspeh, ti si vredan bez obzira na sve, a o ponašanju, uspehu ili neuspehu možemo razgovarati”.

Jedna od osnovnih potreba deteta je da se oseća prihvaćenim bezuslovno, nasuprot uslovnom prihvatanju gde se dete vrednuje po tome koliko i šta uspešno uradi.

Ako je prihvatanje uslovno, ljubav je odsutna.

Zašto je važno bezuslovno prihvatanje

Dr Tomas Gordon potkrepljluje zašto je važno bezuslovno prihvatanje. On kaže da kad se dete oseti stvarno prihvaćenim, baš takvo kakvo je, to ga oslobađa da se pomeri korak napred i da počne da razmišlja kako u stvari želi da se ponaša, ko želi da postane i kako može više da postigne.

Zašto je bezuslovno prihvatanje plodno tlo koje daje mogućnost detetu da ostvari svoje potencijale

Bezuslovno prihvatanje mu pomaže da vam se otvori i kaže više. Ako dete zna da neće čuti osudu, kriticizam, moralisanje, poređenje, naređivanje, ono će se osetiti slobodnim da podeli svoja prava osećanja i probleme.

Ako ono što ono podeli i dalje nailazi na prihvatanje od strane roditelja dete će se osetiti voljenim i vrednim.

Osećaj vrednosti daje veru u sopstvene mogućnosti, i uči dete kritičkom mišljenju. Takav osećaj vrednosti će mu pomoći da se od zavisnosti koju oseća prema roditeljima pomeri ka nezavisnosti i samo-direkciji.

Ovo će podstaći dete da nauči da samo rešava svoje probleme i dati snage da konstruktivno rešava svoje neuspehe, razočarenja i izazove.

Iz ovoga što sam do sada izložila mogu se izvući sledeći zaključci:

  1. Roditeljska ljubav treba da bude uvek prisutna. Ako roditelj voli i vrednuje sebe, moćiće tu ljubav da pokaže i detetu.
  2. Disciplina ne isljučuje ljubav. Dete se može disciplinovati uz puno ljubavi. Štaviše to je i poželjno. Naše “cepanje” na dobrog roditelja koji mnogo voli pa onda u određenim situacijama postaje strašni roditelj koji disciplinuje okrutno, izaziva dugoročnu zbunjenost kod deteta. Dete nikad ne zna koji će roditelj “iskočiti”. Ovakvo roditeljstvo nazivamo “nedosledno”. Ono uliva strah, i dete ne zna na čemu je. Posledica nedoslednosti je gubljenje poverenje u roditelja. Roditeljska nedoslednost može biti izvor mnogih poteškoća u vezama koje dete formira kasnije u životu. Disciplina se sprovodi bez jakih emocionalnih naboja, dosledno pravilima koja smo predočili detetu, uvek uz prihvatanje deteta kao ličnosti, sa namerom da pomognemo detetu da koriguje nepoželjno ponašanje ili reši problem.
  3. Pored ljubavi i discipline, jako je bitno da dete naučimo da vrednuje sebe, bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi. To postižemo bezuslovnim prihvatanjem uspeha i neuspeha. Da bi dete znalo da ga prihvatamo u oba slučaja, treba da znamo kako to da pokažemo.

Kako detetu pokazati bezuslovno prihvatanje, pročitajte u narednom blog postu.

Autor: Aleksandra Sokolovski